Ljubomir Đukić egy neki ajánlott versében szólítja meg Szabó Palócz Attilát.
*
predvečernja šetnja
atili sabo paloc
zaglušen tišinom
eliminisan iznutra
pretrpan
vrtoglavim plesom bez muzike
pomišljam da
odbacujem nepotrebno
redovno se kupajući
u javnim kupatilima posmatram
kako se
mumificirani smrad i davež skida
sa savitljivih
dešavanja
ovovekovnih
povlađivanih zanata nemoćno
zatim mirno
krećem u predvečernju šetnju
da predahnem sam
od sebe i svojih nevaljaština
Kanjiža, 19. 05. '97.
Kanjiža, 19. 05. '97.
