Fehér Illés az Ezüst híd (Srerbni most) című blogjában
közzéteszi Szabó Palócz Attila történetek a kocsányos útról című versének
fordítását.
*
događaji sa peteljkaste staze
posvećeno đuriki barta
u tom trenutku kad je jedan peščani sat
u sredini Dunava potonuo,
promenio se doticaj, glas opipa,
ono tupo sitno trenje što poput nekog naoružanog stražara
susret kože sa kožom prati,
strogim pogledom, živog i mrtvog
jednako u stezi drži,
bar da život u svakom svom uglu
ponizan perčin ostane, nikad pitajuća, niti nazirajuća
homilija,
homoerotika,
iz delokruga guranja, vuče i
iskonske snage šta sve zaboravlja
neobuzdana mrlja nek
na vitkom krilu leptira odleti,
nepoznato je,
šta više nedokučivo je,
kako peščani sat u vodu Dunava potone,
čestice se promoče,
istovremeno sve se očvršćuje i baš tada i raspada,
kako voda sadržaj sklopa rastače
i kako patrij drvenog okvira tamo u strani Peteljkaste staze
u mulju obale se zakači,
tamo gde više niko ne kreće
i granica vremena konačno zapne
(Ezüst híd, 2016. november 30.)
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése